Adolescenti prolaze kroz buran emocionalni period i suočavaju se sa teškim zadacima odrastanja. Ukoliko nisu razvijeni zdravi načini da se nose sa emocionalnim bolom, besom, tugom i frustracijom često pribegavaju samopovređivanju. U najvećem procentu se samopovređuju sečenjem, zatim nanošenjem opekotina, grebanjem do krvarenja, “kopanjem” rana, bušenjem kože, probadanjem nosa, jezika, usana, udaranjem tela o čvrste površine, griženjem i sl.
Pojedini adolescenti se mogu povrediti samo nekoliko puta i onda prestati, dok pojedini nastavljaju tokom dužeg vremenskog perioda, tako da može preći i u kompulzivno ponašanje.
Samopovređujuće ponašanje kod adolescenata može nastati iz više razloga.
- Kada psihičku bol koju osećaju smatraju neizdrživom,ovakvim ponašanjem pomeraju fokus sa psihičkog bola na fizički. Ono samo privremeno doprinosi osećaju smirenosti i oslobađanju napetosti, ali nakon samopovrđivanja javlja se krivica i stid, a zatim i povratak bolnih emocija
- Da bi nešto osetili – kada postoji emocionalna otupelost, nastala kao način da blokira sećanje na traumatska iskustva, kao i bolne emocije koje ih prate. Samopovređujuće ponašanje im pomaže da nešto osete, pa makar i fizički bol, a time i da se osete živim
- Samopovređivanje kao kazna – samopovređujuće ponašanje često prati nizak nivo samopoštovanja, uverenje da sam loša osoba i da zbog toga zaslužujem kaznu
- Samopovređivanje može imati funkciju potvrđivanja interpersonalnih granica, stvaranja osećaja identiteta, nezavisnosti i autonomije
- Paradoksalno može imati antisuicidalnu funkciju, kao kompromisno rešenje između nagona života i smrti ( adolescenti prijavljuju da samopovređivanjem zaustavljaju ideje o samoubistvu ). Tako da namera adolescenta nije da izvrši suicid, ali povrede mogu dovesti do određenih komplikacija, poput infekcija rane i sl.
Sa druge strane postoje istraživanja koja pokazuju da su adolescenti koji se samopovređuju pod većim rizikom od suicida u budućnosti. U prilog ovome govore teorije poput “teorije kapije” ( nesuicidalno samopovređujuće ponašanje kao ulazna forma koja može da dovede do ekstremnijeg samopovređivanja i pokušaja suicida, analogno načinu na koji se marihuana smatra kapijom za konzumaciju drugih opojnih droga ) i teorije stečene sposobnosti za suicid ( kapacitet da se izvrši letalna samopovreda, koji se stiče habituacijom na fizičku i emocionalnu bol ).
Koji su znaci koji ukazuju da se osoba samopovređuje ?
- Veliki broj neobjašnjivih opekotina, posekotina na telu ( mnogi se samopovređuju na mestima koja su prekrivena garderobom ili pak nose duge rukave, čak i kada je toplo da bi se prikrile rane i ožiljci )
- Pronalaženje kod adolescenta različite vrste sečiva ( nožića, žileta, makaza, sečiva izvađenog iz rezača za olovke )
- Dugo zatvaranje/zaključavanje u kupatilu ili u sobi
- Nemogućnost održavanja stabilnih odnosa i socijalna izolacija
- Pad uspeha i funkcionisanja u školi
- Impulsivno i nestabilno ponašanje
- Izražavanje osećanja beznađa ili bezvrednosti
Samopovređujuće ponašanje među adolescentima je u porastu i uglavnom je udruženo sa nekim drugim problemom poput depresije, OKP-om, graničnih stanja, posttraumatskog stresnog sindroma, disocijativnih poremećaja, bolesti zavisnosti ( alkoholizma i narkomanije ), poremećaja ishrane.
Iz tog razloga, ukoliko primetite problem, potrebno je pružiti podršku bez osude, jer osobe koje se samopovređuju najverovatnije se već osećaju posramljeno i uznemireno; a zatim i potražiti stručnu pomoć i podršku. Adolescenti kroz psihoterapiju mogu pronaći nove nočine da se suoče sa bolnim emocijama i iako proces može biti veoma spor, oporavak je moguć.
Autor teksta: Svetlana Ristić
Sistemski porodični psihoterapeut
