Depresija podrazumeva stanje mentalnog zdravlja koje ometa nečiju sposobnost da upravlja skavodnevnim zadacima. Znaci i simptomi se razlikuju od osobe do osobe i mogu uključivati osećaj tuge, praznine i beznadja, izlive besa, razdražljivost čak i zbog malih stvari kao i gubitak interesovanja za aktivnosti koje su nekada pričinjavale zadovoljstvo. Oboleli imaju nesanicu ili previše spavaju, promene u apetitu, anksioznost, usporenost misli i kretanja kao i osećaj bezvoljnosti i krivice. Depresivne osobe se često fiksiraju na prošle neuspehe i krive sebe za stvari koje nisu njihova odgovornost. Sve to dovodi do smanjenog samopoštovanja i teškoća u donošenju odluka. Ovi simptomi mogu varirati od blagih do iscrpljujućih i odražavaju se na svakodnevne aktivnosti, kao što su posao, škola, društvene aktivnosti i odnosi sa drugima.
Danas se često depresija meša sa osećanjem tuge koja se javlja kao normalna reakcija na različite događaje i pomaže u njihovom prevazilaženju. Ono što razlikuje depresiju od tuge je intenzitet i trajanje. Osećanje žalosti i tuge vremenom gubi na svom intenzitetu. Da bi se postavila dijagnoza depresije neophodno je da simptomi traju svaki dan, tokom dve nedelje ili duže.
Depresija i porodica
Depresija je složeno stanje, a ljudi koji ga imaju nisu jedini koji pate. Članovi porodice su takođe pogođeni kada se neko koga vole bori sa depresijom. Simptome je nekad teško protumačiti, čak i osobe koje se bore sa njima mogu tvrditi da se ne osećaju depresivno, ali to ne znači da ne ostavljaju traga na njihovim odnosima i kvalitetu života porodice. Sve navedeno se može odraziti na bračno nezadovoljstvo kao i opšte disfunkcionalno prilagođavanje svih članova na bolest u porodici.
Socijalna izolacija i efekat stigme često prate porodice čiji član boluje od depresije. Uzrok tome može biti kulturološki kontekst koji oblikuje uverenja o mentalnim bolestima, gde se lakše prihvata fizička bolest nego psihička. Posledica je da porodica postaje još zatvoreniji sistem, pa je još teže naći adevatan način za podršku, pomoć i promenu.
Partnerska disfunkcionalnost
Partnerska relacija najviše trpi ukoliko se u porodici javi depresija.
Kako će jedan od partnera reagovati na depresiju drugog utiču različiti faktori. Dešava se da se kod zdravog partnera javi osećaj krivice i briga da je on uzrok depresije partnera. Sa druge strane krivica se često može javiti i kod depresivnog člana u odnosu na ostale članove porodice, što ga stavlja u zavisnu ulogu. Drugi članovi tada preuzimaju odgovornost koju prati osećaj opterećenosti.
Odnos ovih parova često prati loša komunikacija, distanciranost, konflikti, odsustvo intimnosti i bliskosti, kao i obostrano nezadovoljstvo. Često može doći do pogrešnog tumačenja simptoma, pa samim tim do sukoba u odnosu (povlačenje se razume kao gubitak interesovanja za partnera, a razdražljivost i loše raspoloženje kao ljutnja usmerena na njih). Istraživanja pokazuju da su partneri često kritički raspoloženi prema depresivnom članu porodice, teško ga prihvataju, što još više utiče na njegovo povlačenje.
Sistemska porodična terapija na porodicu gleda kao na celinu gde svaki član ima svoju ulogu. Promena kod jednog člana utiče na ostale, a samim tim dolazi do promene celog porodičnog sistema. Iz ove perspektive na depresiju partnera se može gledati kao na način da se uspostavi porodična ravnoteža i da je ona u funkciji spašavanja braka, tako što reguliše distancu u njemu. Čest je primer partnera gde jedan ima problem sa zavisnošću, a drugi sa depresijom, gde depresija reguliše bliskost u odnosu. Partner daje obećanje da će korigovati svoje ponašanje i vraća se u odnos sve dok traju simptomi depresije kod supruge.
Uticaj depresije roditelja na decu
Postoji snažna veza između mentalnog zdravlja roditelja i razvoja njihove dece. Odrastanje sa roditeljem koji ima depresiju može uticati na fizički, emocionalni i socijalni razvoj deteta.
Studije povezuju roditeljsku depresiju sa širokim spektrom poteškoća, a njeni efekti razlikuju se u zavisnosti od uzrasta deteta, potreba i izazova. Deca roditelja sa nelečenom depresijom imaju veću stopu problema u ponašanju, teškoće da se nose sa stresom i formiraju zdrave odnose u poređenju sa decom čiji roditelji nisu depresivni. Depresivni roditelji mogu imati poteškoća sa raspoloženjem i sposobnošću da se bave svakodnevnim aktivnostima, što može uticati na različite aspekte roditeljstva.
Kada govorimo o tek rođenim bebama uticaj postporodjajne depresije manifestuje se tako što se kod majke javljaju navedeni simptomi. Oni utiču da majka neadekvatno reaguje na plač bebe, manje se igra sa njom, teže uspostavlja kontakt očima, samim tim im pruža manje fizičke nežnosti ili im se manje obraća. Kao posledica smanjene interakcije majke i bebe dešava se da bebe budu uznemirene, puno plaču ili mogu postati povučene i prestati da reaguju na ljude. Sve to može uticati na njihov kasniji razvoj.
Na predškolskom uzrastu interakcije sa odraslima važne su za dečiji razvoj. Ukoliko je roditelj depresivan i oseća se iscrpljeno, ili je razdražljiv, u velikoj meri utiče na ponašanje deteta. Deca mogu imati problem sa regulacijom raspoloženja, odgovorom na zahteve kao i razvojem veština za rešavanje problema. Smanjena komunikacija roditelja ili neodgovaranje na potrebe deteta može se odraziti na njegove jezičke veštine.
Na školskom uzrastu deca depresivnih roditelja deluju prilično zrelije od svojih vršnjaka. Oni preuzimaju odgovornost za raspoloženje roditelja, brinu o mlađoj braći ili sestrama, bave se pripremanjem obroka. Tada nauče da su odgovorni za potrebe drugih i ukoliko ne mogu da zadovolje očekivanja javlja se osećanje krivice. Depresivan roditelj često je emotivno odsutan na nepredvidiv način i povremeno pruža podršku što može uticati da dete krivi sebe za njegovu nedostupnost. Nedostatak doslednosti i predvidljivost kod dece stvara stres i neizvesnost. Ukoliko kod kuće izostane disciplina može se odraziti na ponašanje u školi, a roditeljska kritika može uticati da ova deca često imaju negativnu sliku o sebi, što se može odraziti na školski uspeh. Izolacija koja je karakteristična za ove porodice, takođe se odražava na socijalne odnose dece, gde dolazi do smanjenja kontakta i nedostatka važnih društvenih veza
U porodicama u kojima je jedan član depresivan, ne pati samo on, već ceo porodični sistem. Stavovi ostalih članova porodice prema lečenju igraju veliku ulogu u ishodima oporavka. Da bi do oporavka došlo važno je da članovi porodice razumeju ne samo šta znači depresija već kako utiče na kvalitet života cele porodice. Razumevanje simptoma, uzroka i tretmana depresije je najbolji put za dobrobit svih članova.
Autor teksta: Lenka Janković
Sistemski porodični psihoterapeut
