KAKO SU SE BOG PAN I NARCIS SRELI?
Unazad nekoliko godina u radu sa klijentima srećem se sa mladim muškarcima koji dolaze po prvi put na psihoterapiju usled pojave paničnih napada. I žene mogu da dožive panični napad, s tim što sam se sad posebno osvrnula na muškarce starosti 22-35 godina. Sa krizom u Ukrajini, kao da se reaktiviralo polje u kome se panični napadi pojavljuju.
Ono što me i sada kao i tada veoma zainteresovalo jeste da ovi muškarci se pojavljuju sa narcističnom strukturom ličnosti. Narcizam o kome ovde govorim je onaj koji je usledio kao kreativna adaptacija na porodično okruženje, društvo, iskustvo, kao način da mogu da preživim, da ne budem viđen i povređen.
Generacije mladih ljudi koje su se adaptirale iznova novoj sredini usled ratnih dešavanja na Balkanu, školovanju, borbi za opstanak, odbacivanju od strane “starosedeoca” jer su oni “dođoši”, i poslati da dalje vode svoje samostalne živote, budu jaki, jedinstveni, samopouzdani, gde im se na prvi događaj rušenja slike uspešnosti i ispravnosti izmakne tlo pod nogama. Izostane unutrašnja podrška u sopstvenu vrednost i sposobnost. A kada se dogodi jaka uznemirenost i intenzivan strah kome ne mogu da nađu uzrok, narcizam preživelog i borca od ranije i onog koji ne sme da bude slab, koji mora da bude sposoban i uspešan, ne dozvoljava reviziju odnosa i promenu koja bi možda donela olakšanje.
Panični poremećaj
Prema DSM-V, najistaknutiji dijagnostički kriterijum za panični poremećaj je da se napadi javljaju i ponavljaju neočekivano. Zbog toga što su napadi panike neočekivani, njih je nemoguće predvideti, a pacijent obično smatra da su se napadi „pojavili iz vedra neba.“ Ovaj talas straha može da se javi u vreme postojeće anksioznosti, ali takođe može početi tokom mirnih perioda, na primer dok se osoba odmara, opušta, spava, ili dok učestvuje u nekim ugodnim i prijatnim aktivnostima. Zajedničke karakteristike napada panike uključuju ubrzani rad srca ili lupanje srca, bol u grudima, znojenje, drhtanje, otežano disanje, osećaj gušenja, mučninu, vrtoglavicu, ukočenost, groznicu ili nalete toplote, osećaj odvojenosti od samoga sebe, strah od gubitka kontrole i strah od umiranja.
Narcistični poremećaj ličnosti je trajan obrazac ponašanja koji prate snažan osećaj grandioznosti, potreba za divljenjem, preokupiranost fantazijama o idealnoj ljubavi, neograničenoj moći i uspehu, arogantnost i nedostatak empatije, nisko samopoštovanje, preosetljivost na kritiku, nestabilno raspoloženje.
Poremećaja relacionih kompetencija osobe
Iz ugla Geštalt terapije psihički poremećaji su viđeni kao oni koji nastaju usled poremećaja relacionih kompetencija osobe. Relaciona kompetencija zahteva da se integrišu dve osnovne potrebe ljudskog srca: Potreba da osoba realizuje sebe ( „Da bude svoja“) i potrebe za pripadanjem („Živi sa“).
Panika je po definiciji strah lišen odnosa/relacije i podrške. Tokom paničnog napada, pacijent doživljava živu i bolnu senzaciju bačenosti u svet bez ikakve zaštite.
Narcizam u našem istorijskom trenutku se ne pojavljuje više u kontekstu ostvarivanja autonomije, već je to fragilni narcizam koji proističe iz nesigurnih odnosa kojima nedostaje stabila pozadina (ground), i koji često vode ka borderlajn, antisocijalnoj ili autističnoj zbrci.
PANIČNI NAPADI SE MOGU DEFINISATI I KAO DRAMATIČAN NAČIN POSEZANJA ZA RELACIJAMA
Rascep u relacionim kompetencijama pojedinca kada dođu u situaciju da u nekim ključnim događajima u životu, postoji potreba za većom podrškom drugih koju ne mogu da nađu u sopstvenim temeljima sigurnosti. Ovakvu situaciju Erik Erikson naziva „stadijum moratorijuma“ – trenutak u kojem je osobaprinuđena (i zapravo želi) da bude vraćena u specifično relaciono iskustvo koje je negirala, kao i da stekne neophodne veštine povezivanja. Panični napadi se mogu definisati kao dramatičan način posezanja za relacijama/odnosima, koji pomažu da se rekonstruiše pripadanje, koje je sastavni deo bilo kog integrisanog i celovitog identiteta.
NARCIZAM KAO PROCES A NE STRUKTURA LIČNOSTI
Elinor Grinberg govori o narcističnom interpersonalnom geštaltu. Poremećaji ličnosti bi mogli da promene svoj koncept kao relativno nefleksibilan i repetitivni način organizovanja interpersonalnog polja. Pa tako, umesto da osoba “ima” narcistički poremećaj ličnosti, narcizam postaje kratkotrajni način organizovanja organizam/sredina polja. Osoba sa narcističnim crtama koja nefleksibilno organizuje polje, u trenutku kada je potrebna novina, nova kreativna adaptacija na životne okolnosti, pojava nove figure gubi podršku za stvaranje novog iskustva/ novog identiteta
RETROFLEKSIJA KAO DOMINANTNI NAČIN MODIFIKACIJE KONTAKTA
Žil Delil navodi da narcistični pacijent održava izraziti fokus na sebe putem retrofleksije. Upravo ime ovog poremećaja sadrži u svom značenju imidž Narcisovog odraza (ili retrofleksijesamog sebe) kao model adaptacije kontaktu. Salonia po ugledu na Isadora Froma, kaže da je narcizam povezan sa specifičnom vrstom prekida kontakta: retrofleksijom.
Kod osoba sa narcističnom organizacijom ličnosti pojava paničnog napada dešava kada retrofleksija kao ključni način prekida kontakta izostane tj. kada je nemoguće strukturisati polje na naviknut način (veliki organizam-mala sredina), što dovodi do doživljaja sredine kao nekontrolisane, nema dovoljno podrške (mali organizam-velika sredina)
Kod klijenta sa narcističnom organizacijom jednako je potrebna izgradnja/podrška pozadine u terapiji paničnih napada. S tim što je važno imati u vidu da je odlika narcizma nedostatak poverenja kljenta u odnos, posebno u odnos koji ima za cilj da mu pomogne.
Narcizam je iskustvo u kojem je pacijent bio povređen baš kada je tražio pomoć. Iz ovih razloga, može se reći da je u radu sa narcističnim osobama prava terapeutska tema baš odnos pacijenta i terapeuta.
Autor: Dr Katarina Đorđević, MA
