Adaptacija dece pred polazak u vrtić
Separaciona anksioznost remeti porodično funkcionisanje. Može uticati na život svih članova porodice tako što ograničava porodične aktivnosti, dovodi do nezadovoljstva partnera koji sve manje imaju vremena jedno za drugo, ljubomore braće i sestara na dodatnu pažnju koja se pruža detetu sa separacionom anksioznošću.
Kada je roditeljstvo u pitanju važno je raditi na promeni ponašanja i naučenih obrazaca u odnosu roditelj – dete što pomaže u jačanju osećaja sigurnosti i kod deteta i kod roditelja. Razumevanjem roditelja zašto se njihovo dete tako oseća dolazi do promene u komunikaciji i odnosu koja pozitivno utiče na promenu ponašanja i deteta i roditelja, a samim tim i celog porodičnog sistema.
8 saveta kako pomoći detetu kada polazi u vrtić
Razumevanje kroz šta prolazi vaše dete i priprema nekoliko strategija za suočavanje može vam pomoći da oboje lakše prebrodite odvajanje.
- Pokušajte da ne upisujete dete u vrtić ili da ga ostavite na čuvanje nepoznatoj osobi kada je staro između 8 meseci i godinu i po dana.
- Kada se odvajate od deteta trudite se da pozdravljanje prilikom odlaska bude prijatno i brzo. Budite mirni i pokažite mu poverenje. Objasnite mu da idete i da ćete se vratiti. Ukoliko pozdravljanje potraje, potrajaće i anksioznost. Pokušajte da pozdravljanje bude sa istim ritualom u isto vreme svakog dana. Deca vole stabilnost i rutinu ona im pruža osećaj sigurnosti i na taj način grade poverenje u svoju nezavisnost.
- Održite svoje obećanje o povratku, na taj način ćete izgraditi poverenje i nezavisnost i poslati poruku detetu da je sposobno da bude bez vas. Ovo je korisno čak i kod beba, iskradanjem bez pozdrava dete ostavljamo zbunjeno ili uznemireno kada shvati da nismo tu što može uticati da se sledeći put još teže smiri kada ga napustite. Prilikom razgovora navedite detalje koje dete može da razume. Ako je u vrtiću, a znate da ćete se vratiti u 15h recite da ćete se vratiti posle popodnevne užine. Ukoliko se razdvojenost odnosi na odlazak od kuće objasnite mu da ćete se vratiti pre spavanja ili posle dva spavanja ukoliko na primer idete na službeni put.
- Budite dosledni. Razdvajanje i reakcije deteta tom prilikom imaju uticaj na roditelje. Nikome nije prijatno kada zna da mora da ostavi dete koje plače i ljuti se, ali deca to itekako osete. Ukoliko otkažete svoje planove svaki put kada dete zaplače ili se vraćate nazad u kuću dete će nastaviti da koristi ovu taktiku kako bi izbeglo razdvajanje. Povratak može samo da pogorša stvari Posvetite punu pažnju detetu kada kažete da odlazite, trudite se da izgledate smireno, jer ukoliko izgledate zabrinuto ili tužno dete može pomistiti da mesto gde ostaje nije bezbedno.
- Vežbajte da budete odvojeni jedni od drugih i polako upoznajte nove ljude i mesta. Ukoliko želite da dete prvi put ostavite drugoj osobi na čuvanje, pozovite je da prethodno par puta provede vreme sa detetom kada ste i vi tu. Kada dete upisujete u vrtić ili školu napravite par poseta zajedno, pre upisa šetajte sa detetom do vrtića ili škole, objasnite mu da će tu provoditi neko vreme bez vas uz detalje kada ćete ga pokupiti, gde ćete ići, kako će izgledati dan nakon vrtića ili škole.
- Dozvolite detetu da ponese od kuće nešto što voli, kao što je igračka ili ćebe. Ovi predmeti će mu pomoći da se oseća sigurnije. Možete mu dati i nešto vaše ili smisliti ritual pri pozdravljanju.
- Trudite se da ne kritikujete dete, poruke tipa “Ponašaš se kao beba” mogu još vise uznemiriti dete i izazvati mu osećaj krivice.
- Pričajte sa njim o tome kako se oseća, važna poruka za dete je da vi prihvatate i razumete kako se oseća. Čitajte mu knjige i smišljajte priče o strahovima od razdvajanja, na taj način dete dobija poruku da nije samo i da se i drugi slično osećaju.
Kada govorimo o preteranom strahu od odvajanja kod adolescenata i odraslih važno je za početak osvestiti da problem postoji. Lekovito može biti razmišljanje o tome šta je zajedničko važnim ljudima u vašem životu? Da li se neka priča ponavlja kada je u pitanju izbor osoba za koje se vezujete i zašto ih birate?
Ovo nas vraća na početak teksta gde možete razmiljašti o tome da li vam se desio gubitak ili su roditelji bili nedostupni za vas, ili potpuno suprotno da li ste imali roditelje koji nisu hteli da vas puste da zadovoljavate sopstvene potrebe, insistirali su da uvek budete blizu njih ili u svakodnevnom kontaktu, nekad i više puta dnevno, pa danas teško tolerišete samoću i odvojenost.
Da li su vaši izbori upravo povezani sa onim što vam je poznato i da li uporno pokušavate da ovladate situacijom u kojoj ste se bespomoćno osećali kao deca u kojoj ste naučili da je anksioznost jednako ljubav? Da li danas možete da birate drugačije, upravo suprotno od svega onoga kako ste naučeni?
I na kraju, psihoterapija uvek može biti način koji nam može pomoći da bolje razumemo sebe, prošlost i da menjajući odnos prema njoj oblikujemo sadašnjost, jer izlaz uvek postoji samo je pitanje da li smo spremni da ga vidimo.
Autor: Lenka Janković
Sistemski porodični psihoterapeut
